Ne želim šta drugi žele? Ne znam. Što mi nedavno reče prijateljica, "ne znam još uvijek šta želim, ali znam šta želim…". Prestara za takve misli. Daj šta daš. Povremeno me i to uhvati, ta fuj misao. I sada se ne stidim to napisati, sutra ću već šiziti:) Ne, sada nisam u raspoloženju daj šta daš. Ustvari rijetko sam u tom raspoloženju…nevažno.
Sada sam u raspoloženju….da razmišljam da li sam već u godinama kada bih se trebala pomiriti sa nekim činjenicama. Npr. da ja nikad neću biti ona koja će ga dovesti u red. Ili da nikad neću biti dio neke velike ljubavne priče. Uvijek ću biti (ali zar nismo svi? ustvari većina nas) jedna od onih koje voli onaj koga ona ne (više), a koja voli onog koji voli neku drugu koja njega ne voli (više) i tako u krug… Imala sam ja perioda kada sam voljela njega, a on mene i slično…i obrnuto…I nije to bilo dovoljno da traje do kraja života. Unervozilo se i dosadilo.
Otvorih sada blog koji cu pokusati linkati gore:) i ona spominje raskid neke desetogodišnje veze. Kako on sada tek živi ili neki drugi iz te priče. I kontam da li je on to zavrsio vezu, koja je tako slicno dugacka…. I hoce li biti steta sto nismo nista uradili, nekada, kada smo mozda mogli…ali kao nismo htjeli… ili smo trazili izgovore, jer smo prelijeni?
Usput receno, jako mi se svidja blog:) Ovdje ga linkam!
lijep blog,pozdrav